O duhovima i utvarama pričaju se i prepričavaju razne priče kroz celu ljudsku istoriju. Mnogobrojna su svedočenja o njihovom postojanju. Mnogi su pokušavali da objasne fenomen duhova, ali jedna opšteprihvaćena teorija ne postoji.
Izvestan broj ljudi doživi iskustvo sa duhovima. To se može dogoditi bilo gde i bilo kada. Što se tiče iskustava u zatvorenom prostoru, najčešće se navode tri osnovna elementa za prepoznavanje takve situacije.
Prvi element je iznenadan i primetan pad temperature u prostoriji pred samo viđenje i u toku njega. U takvim situacijama nagla promena temperature često kod videoca izaziva drhtanje. O promeni temperature u zatvorenom prostoru svedoči preko 90 odsto onih koji su imali iskustva sa duhovima.
Drugi element većine znanih viđenja u zatvorenom prostoru jeste jak miris, koji prati pad temperature. Ti mirisi podeljeni su u dve grupe. Prva sadrži slatke mirise, na primer cveća ili parfema, a druga neprijatne mirise, poput trule ribe ili raznih otpadaka.
Treći element su čudni i neobjašnjivi zvuci u toku doživljaja. Najčešće su to jecanje i plakanje, ali ima i drugih, od grebanja do lupanja, pa čak i pevanja ili jednostavne muzike, kakva je, na primer, ona iz muzičke kutije. Uglavnom, ti zvuci ukazuju na to da je neko 'biće' u blizini, čak i kada se ne može videti.
Ova tri navedena elementa sačinjavaju najveći deo većine iskustava, ali se mogu desiti i mnoge druge stvari, zavisno od toga gde koji tip duha sretnete i koliko dugo boravite na tom mestu. Ova neželjena iskustva u zatvorenom prostoru imaju još neke karakteristike. Utvare koje se pojavljuju mogu biti prozirne ili gušće, ali najčešće su nevidljive. One vidljive mogu biti u boji ili crno - bele. Ove karakteristike javljaju se i u većini viđenja na otvorenom, ali su elementi kao pad temperature, miris i zvuk vrlo retki.
GLAVNE TEORIJE
Postoji mnoštvo različitih teorija koje pokušavaju da objasne postojanje duhova. Najšire prihvaćena mogućnost je da su duhovi, u stvari, duše umrlih ljudi koje se mogu, pod izvesnim okolnostima, ukazati živima.
Ostale teorije taj fenomen nastoje objasniti materijalistički, kao ovozemaljsku pojavu. One, u suštini, na svaki način pokušavaju izbeći priznanje bilo kakve stvarnosti izvan materijalne i bilo kakvog života osim fizičkog. Jedna teorija glasi ovako: u toku ekstremnog emocionalnog ili psihičkog stresa, mozak oslobađa ogromnu količinu električne energije. Taj električni talas može se povezati sa nekim mestom i biti preuzet od strane drugih mozgova, pod izvesnim uslovima. To je teorija koja objašnjava zašto je tako mnogo viđenja povezano sa ubistvima i nasiljem. Povezivanje duhova sa telepatijom na ovaj način otvara ceo skup drugih teorija.
Izvesni ljudi prođu sav svoj život bez susreta sa duhovima, tako da bi iz toga sledilo da misterija njihovog viđenja mora biti povezana pre sa videocem nego sa okolnostima viđenja. Jesu li neki ljudi mentalno budniji od drugih, pa mogu da se uključe u neku drugu dimenziju, ili ti ljudi koji svedoče o duhovima ne funkcionišu ispravno?
Ova poslednja teorija je teorija epilepsije koju sad nauka istražuje. Ona polazi od činjenice da svaki čovek ima izvestan stepen epilepsije u svom mozgovnom sklopu. Neki trpe reakcije na epilepsiju imajući napade, ali očigledno svačiji duh 'isklizne', s vremena na vreme, i ti prolazni momenti ističu se kao objašnjenje za viđenje sablasti svih vrsta. Ova teorija izgleda manjkava kad se primeni na slučajeve kad postoje mnogi svedoci prisustva duha i gde ima fizičkih dokaza, odnosno gde su duhovi prouzrokovali neku materijalnu štetu.
Kad mozak ima neku nekontrolisanu grešku, onda on pojedinca dovodi u ulogu 'videoca'. Šta se podrazumeva pod 'videočevom ulogom'? Zamislite da ste za delić sekunde projektovani van svoga tela i da ste svedoci nečega što se dešava negde u drugom vremenu i prostoru, odnosno kao da ste nakratko uključeni u drugačiji kanal percepcije. Neki veruju da je ovo povezano sa 'deja vu' efektom, odnosno kada nešto doživimo pa nam se učini da smo sve to doživeli već ranije. Ova teorija pretpostavlja da mozak ima jedan mali nekontrolisani grč koji meša poruke koje idu od oka ka mozgu, tako da za delić sekunde mozak odloženo vidi, misleći da je to već video. Poruke ka oku i od njega vrte se u drugom delu mozga i zatim konačno nalaze svoj cilj. Dok se ovo dešava, mozak gleda ponavljanje nečega što se upravo desilo i pogrešno misli da se događaj, koji se u realnosti upravo desio, opet dešava po prvi put. On je zbunjen. Oni koji su uključeni u naučno istraživanje ovog 'mozgovnog putovanja' ubeđeni su da će se razjašnjenjem ovog fenomena naposletku objasniti sve misterije, od duhova do NLO-a. Ali, ovo je prilično ambiciozno od njih, da nekažemo, vrlo glupavo!
VREMENSKA PETLJA
Daleko najinteresantnija teorija povezana je sa teorijom vremena. Prema njoj, vreme je više od tik - takanja sekundi po kojima živimo. Ono je u svojoj sirovoj formi proces starenja materije i svetlosti koja međusobno deluje sa materijom. Vreme je čvrsto utkano u fizički prostor. Zamislite bilo koji momenat kao jednu tačku na liniji, a da je ta linija vreme. Sad zamislite da linija može da se savije ili da se, na neki način, od nje napravi petlja. Slike koje stvaraju naše utiske o duhovima mogle bi biti vremenski lupinzi, odnosno jedan trik svetlosti, trik vremena i prostora. Ova teorija sugeriše da se prošlost i budućnost ubacuju u sadašnjost i ponovo odigravaju. Znači, to je prosto ponovno odigravanje događaja koji su se već desili, ili onih koji tek treba da se dogode. stvari koje se dešavaju prirodno u svom vremenu uskaču u našu sadašnjost i mi ih vidimo. Ovo je spojeno sa predosećajima. Ali, predosećaji budućnosti otvaraju druga delikatnija pitanja jer navode na zaključak da je sve unapred određeno i teče prema planu. A ko je to odredio? I zar naša sloboda delovanja ne utiče na tok zbivanja? Neće biti da je baš tako.
TIPOVI DUHOVA
Evo nekoliko najčešćih tipova duhova:
1. Poltergejst (kućni duhovi)
Oni se mogu podeliti na one vezane za mesto pojavljivanja i one vezane za konkretnu osobu. U oba slučaja dešavaju se čudne stvari koje se ne mogu prirodno objasniti. Dolazi do laganog pomeranja predmeta preko poda, do letenja vaza ili sličnih stvari kroz sobu i njihovog razbijanja u bezbroj komada. Tom prilikom može doći i do povređivanja ljudi, što znači da fenomen poltergejst može predstavljati i fizičku opasnost. Dakle, iskustva sa poltergejstom neželjena su, jer može doći do mentalnih tortura, nervnih slomova i fizičkih ozleda.
Postoje, mogli bismo ih tako nazvati, živahni, odnosno nestašni duhovi, koji čine sitne nestašluke i tako se zabavljaju na račun žrtve.
2. Porodični duhovi
Upravo kao što se neki duhovi pojavljuju izvesno vreme na određenom mestu, neki pohode određenu porodicu i izgleda da su u čudnoj povezanosti sa konkretnim osobama. Ta porodica može se preseliti u pokušaju da ih se reši, ali se duhovi obično sele sa njom. Vrlo retko je ovaj tip duhova na bilo koji način nasilan prema porodici 'sa kojom živi zajedno'.
3. Duhovi u mašinama
Ovo je zaista fenomen našeg doba. Postoje hiljade čudnih slučajeva. Telefoni zvone kada su isključeni, kompjuteri pišu 'za svoj račun', pa čak i pohode delove interneta. Moderni duhovi izgleda da se adaptiraju na doba kompjutera i na taj način otkrivaju svoje prisustvo. Oni komuniciraju preko telefona, televizora i koriste ih da 'putuju' i da se šire, kao elektricitet.
4. Zaposednuti predmeti
Između ostalog tu spadaju vaza koja 'iz čista mira' razbija druge predmete u blizini, automobil koji se kreće bez vozača itd. Isto tako, na primer, kada neko umre i bližnjima u nasleđe ostane njegov sat, koji je nosio gotovo celog života, on savršeno radi sve do, recimo, godišnjice smrti svog bivšeg vlasnika. Zatim sat stane ili krene unazad, pa čak i promeni poziciju.
5. Dopelgenger
Postoji stara izreka koja kaže nešto kao: 'Svako na svetu ima svog dvojnika'. Dopelgenger je fenomen kada jedna osoba ugleda svog duha. Na primer, možete hodati ulicom ili skrenuti kolima iza ugla, i baš pred vama ili idući u drugom smeru je vaša 'verna kopija'.
6. Duhovi na fotografiji
Zamislite da ste skoro bili na odmoru. Došli ste kući i pregledavate fotogarafije, a kad tamo na slici vi i članovi porodice okruženi ste sablasnim figurama. To može biti ponekad izazvano greškom u procesu slikanja ili izrade fotografije. Dvostrukom ekspozicijom može se dobiti normalna fotografija sa još jednom prozirnom, duhu sličnom, figurom. Ali, sigurno je da postoje i fotografije koje nisu nastale nikakvim foto trikovima, nego su na njima originalni duhovi. U izvesnim slučajevima na fotografijama su se pojavljivali sablasni likovi umrlih članova porodice. ni žive duše.
BRITANSKA ZNAMENITOST
Velika Britanija poznata je po misterijama vezanim za pojavljivanje duhova na raznim mestima. Najpoznatiji su oni koji se pojavljuju u starim zdanjima, rezidencijama i tvrđavama.
U kraljevskoj rezidenciji Vindzor Castle u Vindzoru, u različita vremena viđani su duhovi vodećih kraljevskih ličnosti: kraljice Elizabete Prve, kraljeva Henrija Osmog, Džordža Trećeg, Čarlsa Prvog i duh jednog mladog gardiste koji se ubio 1920. godine.
U Baklendskoj opatiji u Plimutu viđan je duh ser Frensisa Drejka kako sedi na crnim mrtvačkim kolima koja vuku konji bez glave. U toj opatiji nalazi se i Drejkov bubanj koji, navodno, sam bubnja kada je Britanija u opasnosti.
U Klauds Hilu, u Varehamu, pojavljuje se duh Lorensa od Arabije, koji je tu živeo. Njegov duh u arapskoj odori pojavljuje se u dugim letnjim večerima blizu male seoske kolibe. Povremeno se može čuti i zvuk motocikla po okolnim stazama, a Lorens od Arabije je i umro na motociklu.
Hever Castle u Edendridžu pohodi duh čuvene Ane Bolen, koji šeta preko mosta i vvrtova gde joj se udvarao Henri Osmi.
Ročester Castle posećuje duh Čarlsa Darvina, lutajući po tvrđavi u kojoj je želeo da bude sahranjen. Međutim, protiv svoje volje sahranjen je u Vestminsterskoj opatiji.
U Ričmond Palasu pojavljuje se duh kraljice Elizabete i obilazi kapiju i dvorište stare palate. Sa te palate je, posle kraljičine smrti, bačen njen prsten jahaču koji je nosio vesti da je kralj Džejms Šesti od Škotske i kralj Engleske.
U Abotsford Hausu, u Melrouzu, pojavljuje se bivši vlasnik ser Valter Skot. Često je viđan kako gleda kroz prozor trpezarije u kojoj je umro.
NAJPOZNATIJE FOTOGRAFIJE DUHOVA
Ovu posebnu fotografiju, načinjenu 1919. godine prvi put je objavio Sir Viktor Godard tek 1975. godine. Fotografija predstavlja grupni portret Godardovog eskadrona, koji je tokom prvog Svetskog rata služio na brodu.
Na fotografiji se pojavljuje jedno lice više. Iza leđa pilota u gornjem redu, četvrtog s leva, jasno se može videti lice još jednog čoveka. Kažu da je to lice avio-mehaničara po imenu Fredi Džekson kojeg je ubila elisa aviona samo dva dana ranije. Sahranjen je na dan kada je ova fotografija načinjena. Svi članovi eskadrona prepoznali su njegovo lice na fotografiji.
--------------------------------------------------------------------------------
Ovu fotografiju oltara načinio je sveštenik po imenu Kenneth Lord leta 1954. godine kada je promovisan na službu vikara u Newby parohiju u severnom Jorkširu u Engleskoj. Toga je dana uzeo da fotografiše svoju crkvu sa namerom da fotografije pošalje svojim prijateljima. Odabrao je miran deo dana, i svojom novom, u to doba modernom kamerom Rolleicord 4 načinio ukupno dvanaest snimaka.
Na petom snimku, snimljenom unutar crkve se, sa desne strane oltara, nazire zastrašujuća prilika u dugačkom crnom ogrtaču sa nečim što podseća na masku koja prekriva lice.Sveštenik Lord je bio potpuno siguran da u crkvi nije bilo nikoga i da je sve izgledalo normalno dok je fotografisao oltar. Kada je naknadno razvio film, odlučio je da potraži mišljenje stručnjaka te je poslao negativ u Kodak jer je film koji je koristio u kameri također proizvela kompanija Kodak.
Nakon toga negativ je navodno pregledao i nezavisni fotograf , kao i mnoge organizacije, ali niko nije mogao da na negativu pronađe ništa što bi ukazivalo da je u pitanju falsifikat. Za ovu fotografiju do današnjeg dana nema prihvatljivog objašnjenja. Inače, Newby crkva je sagrađena 1870. godine, i koliko je poznato, nikada u njoj nije bilo duhova ili nekih drugih paranormalnih fenomena. Detaljna analiza proporcija na fotografiji ukazuje da je figura na fotografiji visoka preko 2 metra i sedamdeset santimetara!
--------------------------------------------------------------------------------
Ovaj portret Braon Ledi verovatno je najpoznatija fotografija duha ikada načinjena. Veruje se da je na fotografiji duh Ledi Dorothy Tavnšend, supruge Čarlsa Tavnšenda, 2. Vikonta Raynhama koji su nastanjivali Rajnham Hol u Norfolku u Engleskoj početkom osamnaestog veka. Rajnham Hall je bio kuća familije Townshend više od tri stotine godina. Dorothy je bila sestra Sir Robertu Valpolu, koji je jednom prilikom bio poslovni partner Charlesu Townshendu, ali su se posle posvađali. .
Pričalo se da je Dorothy, pre no što se udala za Charlesa, čoveka poznatog po svojoj eksplozivnoj i ćudljivoj naravi, bila ljubavnica Lorda Vartona koji je uživao visoku reputaciju zahvaljujući svom ljubavnom životu i pored kojeg nijedna žena «nije mogla da provede ni 24 časa pod istim krovom bez straha za svoju reputaciju.» Charles je sumnjao da ga Dorothy i dalje vara i, iako postojeća dokumentacija govori da je Dorothy umrla i da je sahranjena 1726. godine, sumnja se da je sahrana bila režirana i da je Charles svoju suprugu držao zaključanu u udaljenom i neposećenom delu kuće sve dok nije umrla mnogo godina kasnije.
Duh Lady Dorothy posećuje veliko hrastovo stepenište ali i druge delove velikog Rajnham Hall-a. Početkom 19.og veka kralj George IV je, dok je boravio u Rajnham Hall-u, video figuru žene odevene u braon haljinu kako stoji pored njegovog kreveta, bledog lica i rasčupane kose. Ponovo je viđena na stepeništu 1835. godine kada je pukovnik Loftus posetio kuću za Božićne praznike. Nedelju dana kasnije video ju je još jednom, u 'braon haljini od satena i kože koja je svetlela bledom svetlošću'. Također je naveo da mu se učinilo kao da su joj oči bile iskopane. Nekoliko godina kasnije, Kapetan Frederik Marjat i dvoje njegovih prijatelja videli su je kako 'lebdi' uz stepenište noseći fenjer. Kapetan Marryat također navodi da im je, dok je prolazila pored njih, Lady Dorothy namignula na 'đavolski način'. On je zatim ispalio hitac iz pištolja u pojavu, ali je metak jednostavno prošao kroz nju.
Ovu fotografiju biblioteke u Combermere Abbey načinio je Sajbel Korbet 1891. godine. Figura čoveka koji sedi nazire se u fotelji sa leve strane. Njegova glava, okovratnik i desna ruka koja se odmara na naslonu jasno su vidljive. Ostatak nije. Veruje se da je na fotografiji duh Lorda Combermere-a. Lord Combermere je bio britanski konjički oficir početkom 19.og veka, i istakao se u nekoliko vojničkih pohoda. Combermere Abbey, koja se nalazi u Cheshire-u u Engleskoj, osnovali su Benediktanski monasi 1133.godine.
Kralj Henry VII je 1540. godine izbacio monahe i manastir je nakon toga nastanio Sir George Cotton KT , zamenik upravnika imanja Princa Edward-a, sina Henry-a VIII. Sir Stapleton Cotton, potomak Sir George-a Cotton-a uzima titulu 'Lord Combermere' i 1817.godine postaje Guverner Barbadosa. Danas je manastir turistička atrakcija i hotel. Lord Comembere je tragično nastradao 1891. godine nakon što ga je udarila kočija sa konjskom zapregom.
Sybell Corbet je načinio ovu fotografiju za vreme sahrane Lorda nekoliko kilometara dalje na lokalnom groblju. Ekspozicija za ovaj snimak trajala je oko jedan čas. Neki smatraju da je tokom tog vremena da je neko od posluge koja je radila u kući ušao u biblioteku i nakratko seo u fotelju, ostavivši pri tome providan trag na fotografiji, ali su članovi posluge energično odbili takvu ideju tvrdnjom da su svi u to vreme bili na sahrani.
(izvor: konoplja news)
Uto Jun 01, 2010 9:26 pm
