Apolon- Bog muzike i svetlosti

Аполон (грч. Απόλλων, Апóлōн, грч. Απελλων, Апелōн или Фоибос) је грчки бог светлости, музике, медицине, стреличарства, колонизације, прорицања и поезије. Присутан је и у хеленској и у римској митологији, али такође и код других народа у разним варијететима. Представљан је увек као идеал здравог, складно развијеног и лепог младића, кога су Хелени звали курос. Етрурска митологија је под утицајем хеленске имала божанство Аплу. Касније је у римској митологији постаје Аполон Хелиос и поистовећује се са сунцем, односно божанством Сол. Епитет му је Феб.



Аполон је бог медицине, лечења и стрељаштва, али и носилац смртне почасти. Такође је био и бог пророчанства и колонизације. Вођа је Муза (Apollon Musagetes) те при том и бог музике и поезије. Певале су му се химне зване пеани. Био је заштитник бројних пророчишта и храмова, а посебно се истичу Делфи и Делос. После је преузео и идентитет Хелија као бог сунца (Apollon Helios).
Људи су га поштовали јер је био бог светлости и Сунца без чега живот не би био могућ, а такође и зато што је био бог склада и лепоте, који чине живот смисленим. Идеал је грчког „куроса“, складног, развијеног и лепог младића. Аполон је штитио људе, лечио их, бринуо се за њих, награђивао добро и кажњавао зло. Био је и бог стрељаштва, а његове стреле никад нису промашиле мету, поготово кад су кажњавале зло и носиле кугу. Био је и бог пророчанства у којима је људима објављивао Зевсову вољу преко пророчица, посебно Питије и Сибиле.
Свете Аполонове животиње:
лабуд (пре него што је био рођен, поток је био окружен лабудовима)
скакавац (симбол песме)
врана (дојавила му је превару његове љубавнице Короне)
змија (симбол пророчанства и лекара)
грифон - митолошка створења са изгледом лава и орла
вук
делфин
соко
гавран
миш
Аполонови атрибути:
лук и стреле
лира или китара (симбол бога уметности)
ловоров венац
троножац као симбол његових пророчанских моћи.
Аполон је често био симбол склада, поготово у литератури, а био је и контраст Дионизу.


Када је богиња Хера сазнала да Лета носи децу њеног мужа Зевса, била је бесна и љубоморна те се одлучила да се освети тако што није допустила Лети да остане на чврстој земљи (копну или отоку) и Лета је била присиљена где ће се породити. Док ју је гонила змија Питон са главом змајa коју је на њу послала Хера, Лета је наишла на новостворени оток Дел који је плутао на води и није било ни копно ни оток, а био је окружен лабудовима. Кад је крочила на њу, две су стене изрониле из морских дубина; једна је зауставила кретање отока, а друга је стала змији на пут. Затим је Лета на гори кинту родила близанце - сина Аполона и ћерку Артемиду. После је Зевс приковао Дел за дно океанa да више не плута, а оток је постао посвећен Аполону.
Хера је отела Илитију, богињу рађања, да би спречила Лету од порођаја. Остали су богови преварили Херу тако што су јој понудили огрлицу од јантарa дугачку 8 метара, а богиња је успела да побегне. Легенда каже да је Артемида рођена прва, а потом да је помогла мајци да роди њеног брата Аполона. Аполон је рођен на седми дан месеца Таргелиона, те су седми и двадесети дан тог месеца после били њему посвећени.

Када је Аполон одрастао, верни пријатељи су му били златна лира и сребрни лук. Кренуо је у Делфе да би се осветио Питону који је прогонио и покушао да силује његову мајку. Нашао га је у једној ували под Парнасом и убио га стрелама, а његово тело је закопао у земљу. Тада се та земља звала Питон, а он јој је променио име у Делфи, да се за њега више никад не би чуло. Но, пророчице су га често називале - Питијама. На месту победе утемељио је и познато светилиште. у тој ували је био и извор који је емитирао паре које су помагале пророчицама да падну у транс.
Када је Зевс погодио муњом Асклепија, Аполоновог сина, због ускрснућа мртваца, Аполон је за освету убио Киклопa који је ту муњу израдио. Уместо да буде заувек прогнан у Тартар, по Зевсовој је запосвестио отишао у Тесалију и служио код доброг Адметa као обичан пастир. Аполон је био задивљен Адметовим гостопримством те је учинио да му све краве доносе близанце, a такође му је помогао да освоји руку принцезе Алкестије, Пелијеве кћери. Још је и уверио Мојре са га поштеде смрти (главни чланак: Адмет).
Кад се ближила зима, одвезао би се својим колима упрегнутим лабудовима у Хипербореју где влада вечно пролеће. Пролеће и лето је проводио у Делфима, а јесен и зиму у тој земљи, а каткад и на Олимпу.
Аполонов долазак на Олимп је доносио радост и добро расположење. Долазио је као вођа Муза, свирао би лиру, a нико му није био раван те би чак и Арес уздахнуо на његово свирање. Аполон и Артемида су били Зевсови миљеници, а то је био разлог љубоморе других богова.