Herakle

Хера је била Хераклова помајка и његов непријатељ. Зевс је оплодио Алкмену, смртницу у обличју њеног мужа Амфитриона. Исте се ноћи вратио и њен муж, те су такође спавали заједно. Стога је Алкмена занела два дечака. Хера је натерала Зевса да се закуне да ће дечак који се роди те ноћи члану Персејеве куће бити велики краљ. Кад је Алкмена била трудна с Хераклом, Хера је покушала спречити порођај завезавши Алкменине ноге у чвор да би успорила пород. А потом је убрзала Еуристејево рођење. Херу је преварила Галантида, Алкменина слушкиња, рекавши да је Алкмена већ родила дете. Хера је Галантиду претворила у ласицу. Алкмена је потом родила полубога Херакла и смртника Ификла. Херакла је назвала Алкид, а касније је назван Херакло, у преводу Херина слава, да би ублажили Херин гњев.
Док је Херакло био дете, Хера је послала две змије да га убију док је лежао у колевци. Херакло је задавио сваку змију једном руком, а потом га је његова дадиља пронашла да се игра њима као да су играчке.
Једна прича говори да је Зевс преварио Херу да доји Херакла. Кад је она открила ко је дијете, бацила га је са својих груди, а млеко се просуло небом и створило Млечни пут.

Након што је убио свог учитеља музике лиром, послан је да чува стоку на планину са својим очухом Амфитрионом. Онде су га посетиле две нимфе - Ужитак и Врлина - понудивши му угодан, али лагодан живот или тежак, али славан живот. Херакло је изабрао потоње. Један од његових изазова поставио му је краљ Теспије који је хтео да убије китеронског лава. Као награду, краљ му је понудио прилику да оплоди његових 50 кћери. Наводно је то Херакло учинио у једној ноћи.
Касније је у Теби оженио његову кћер Мегару. Но, Хера је довела Херакла до напада лудила па је он убио своју децу. Након што је схватио шта је учинио, побегао је делфијској пророчици. Хера је контролисала пророчицу која му је наредила да служи краљу Еуристеју дванаест година и изврши сваки задатак који му он зада. Херакло је као услов за долазак на Олимп (и бесмртност) требао извршити дванаест задатака, које му је постављао краљ Еуристеј.

Хераклов први задатак је био да убије немејског лава, и као доказ донесе његову кожу краљу Еуристеју. Кожа тога лава била је тако дебела да је ниједно оружје није могло пробити, а могла га је убити само људска рука. Херакло је покушао луком и стрелом те тољагом и бронзаним мачем, али није успео. Херакло је потом одбацио све своје оружје и рвао се с лавом на тлу. На крају га је задавио и угушио га.
Након његове смрти, Херакло му је сатима покушавао одерати кожу. Био је бесан јер је мислио да неће успети испунити свој задатак. Међутим, Атина је дошла прерушена у старицу и помогла му да схвати да најбоље оруђе којим би могао раздерати лављу кожу јесу лавље канџе.
Испунио је задатак и носио је непробојну кожу као свој оклоп. Краљ Еуристеј видевши га тако прекривеног, од страха се сакрио у велику бронзану посуду. После тога све је нове задатке Хераклу задавао гласник.

Херакле је стигао до мочваре лернејског језера где је живела Хидра. Херакло је прекрио уста и нос тканином да би се заштитио од отровних пара и испалио пламене стрелице у њезин брлог да би је намамио напоље, а затим се суочио с њом. Сваки пут кад би одсекао неку њену главу, израсле би две нове главе. Аполодор говори да је Херакло схватио како је овако неће моћи савладати, те је позвао свог нећака Јолаја да му помогне. Он се досетио (можда под утицајем Атине) да спале ране након што одсеку главу. То су и учинили па су на крају убили Хидру. Херакле је једну њену бесмртну главу поставио испод великог камена на светом путу између језера и Елеја, а потом је умочио стрелице у Хидрину отровну крв и тако завршио задатак.
Друга верзија приче говори да је, након што би одсекао сваку главу, умочио мач у Хидрину крв и користио њен отров да главе не би поновно нарасле.
Хера је после рекла да је задатак неважећи јер му је нећак помогао.

Еуристеј је био љут зато што је Херакло избегао смрти у претходна два задатка те је потрошио више времена размишљајући о следећем задатку. Трећи задатак био је ухватити керинејску кошуту која је била посвећена Артемиди. Еуристеј се надао да ће се богиња наљутити на Херакла.
Керинејска кошута имала је бронзана копита и златне рогове, а била је бржа од стреле. Херакле ју је смео само показати Еуристеју неозлеђену па ју је ловио годину дана кроз Грчку, Тракију и Истру. Након што ју је изморио, одлучио је одапети једну стрелу и погодио је у ногу, али између мишића и кости, без капи проливене крви. Завезао ју је и кренуо Еуристеју. Срео је Артемиду и њеног брата Аполона те јој је објаснио да му је то задатак и молио је за опроштај рекавши да ће кошуту брзо вратити. Артемида му је допустила, а Херакле је кошуту однео Еуристеју.
Еуристеј је рекао да ће кошута постати делом краљева зверињака. Херакло је знао да мора вратити кошуту, па је рекао да ће му је предати ако је сам Еуристеј узме. Краљ је кренуо по њу, а Херакле ју је пустио, а она је, бржа од стреле, побегла својој господарици Артемиди. Херакле је потом Еуристеју рекао да није био довољно брз и тако је успио завршити овај задатак.

Еримантски вепар представљао је проблем сељацима у Ериманту због уништавања усева и говеда. Херакле такође није смео убити свој плен. Кентаур Хирон рекао му је да га заведе у дубок снег. Херакле је уплашио вепра, збунио га и натерао у снег, где га је завезао и однео до Еуристеја. Краљ се уплашио и рекао му да се реши те звери, а Херакло га је послушао.


Еуристеј се досетио овоме задатку јер су претходни задаци само уздизали Херакла у очима људи, а овако би се и понизио. Аугиј је био Хелиосов син, па је његово стадо било благословљено: имао је 300 црних бикова, 200 плодних бикова и 12 сребрно-белих бикова који су бранили цело стадо. Његове штале нису биле очишћене јако дуго, а Херакле је све морао испразнити и очистити у једном дану. Прво је разбио два зида, а онда преусмерио реке Алфеј и Пенеј према стајама. У року од неколико сати, посао је био готов. Аугиј није хтео дати договорену десетину стоке па га је Херакле убио, а његово краљевство дао његову сину Филеју.
Грчки песник Пиндар тврди да је онде Херакле утемељио Олимпијске игре.


Шести Хераклов задатак било је истребљивање птица које су се размножиле на обалама Стимфалског језера. Биле су посвећене Аресу и храниле су се људима, а имале су бронзане кљунове и канџе и оштра, метална пера којим су могле нападати жртве. Будући да је све било мрачно, Атина и Хефест су помогли Хераклу давши му чегртаљку којом је уплашио птице и нагнао их на лет. Потом их је, док су покушавале бежати, гађао стрелама и поубијао. У другој верзији приче гађао их је катапултом. Птице које су преживеле никад се нису вратиле у Грчку.

На Криту је постојао бик којег Минос није хтео жртвовати Посејдону. Био је то или бик који је одвео Европу или онај с ким је Пасифаја зачела Минотаура. Иако је Минос понудио Хераклу помоћ, он ју је љубазно одбио и одлучио обавити посао голорук. Тај је бик бљувао ватру, па је борба потрајала. На крају га је надјачао, заробио и однео га у Микену. Након што га је Еуристеј видио, хтео га је посветити Хери, али је она то одбила јер је бик одражавао Хераклову снагу.


У покрајини Тракији луди краљ Диомед имао је четири коња: Подарга, Лампона, Ксанта и Дена које је хранио људским месом. Херакле је морао отићи тамо и украсти те коње. Он је то учинио с великом лакоћом, а онда их је нахранио Диомедом због његове злоће и окрутности. Друга верзија приче говори да је дошао са својим љубавником Абдером који је чувао коње док се Херакло борио с Диомедом. Али, Абдера су коњи појели, а за освету је Херакло дао Диомеда његовим коњима.
Након што су се најели, коњи су постали мирнији, па их је Херакле однео у Микену да краљ Еуристеј одлучи о њиховој судбини. Еуристеј је наредио да се одведу на Олимп и буду жртвовани Зевсу, али је то Зеус одбио и послао вукове, лавове и медведе да их убију. Друга верзија приче говори да их је Херакле пустио да слободно лутају Аргом будући да су постали трајно мирни.


Херакле је морао Еуристејевој кћери прибавити појас Хиполите – краљице женског ратничког народа Амазонки којој је појас дао њезин отац Арес. Оне су онеспособљавале мушку децу и мушкарце како би морали радити кућне послове. Користиле су бронзано оружје и прве су основале редове коњице. Хера је нахушкала Амазонке против Херакла, па је он био присиљен побити их и узети краљевски појас. Херакло је силовао Хиполиту и потом је дао Тезеју за жену. У другој верзији приче, Хиполита се заљубила у Херакла и својевољно му је дала појас.


Хераклов десети задатак било је хватање чувеног Герионова стада из Еритеје, али не да га откупи или затражи нечију помоћ. Герион, син Хрисоара и Калироје, кћери Титана Океана, био је троглави див, увек наоружан до зуба.
На путу до Еритеје, Херакло је прешао либијску пустињу и био љут због врућине те је испалио стрелицу на Хелиоса, бога Сунца. Хелиос га је молио да престане, а Херакло је захтевао велики златни пехар који је потом користио да би пловио морем. Тако је стигао до Еритеје где се суочио с двоглавим Ортаром ког је убио својом тољагом. Еуритион који је чувао стадо дошао је помоћи Ортру, али га је Херакло убио. Чувши комешање, Герион је дошао наоружан са три штита, три копља и три кациге. На крају га је Херакле убио стрелом коју је умочио у отровну крв лернејске Хидре.
Херакло је потом морао одвести стоку Еуристеју. Да би му отежала, Хера је послала обада на стоку који би узнемиравао и иритирао стоку. Такође је послала поплаву која је уздигла реку, а Херакло није могао проћи са стоком. Херакло је подигао два велика камена смањивши ниво воде и спречивши долазак морских чудовишта и немани. Ти се ступови код Гибралтара и данас називају Херкулови стубови. Потом је одвео стоку Еуристеју, а она је посвећена Хери.

Након што је 10 задатака завршио за 8 година и месец дана, Херакле је дошао до Еуристеја тражећи награду. Но, као што је Хера пре наумила, морало је бити 10 задатака, па Еуристеј није признао други и пети задатак, тако да је Херакле морао извршити још два. Следећи задатак био је захтјеван. Морао је донети Хесперидине златне јабуке, али то није учинио сам.
Нереј из реке По саветовао је Хераклу да замоли Атласа – дива који држи небески свод – да убере те јабуке. Овај би учинио све да се мало одмори од свог тешког посла, али се бојао Ладона – бића са стотину глава које је чувало јабуке. Херакло га устрелио из велике удаљености па див прибави плодове (био је отац Хесперида). Међутим, Атлас се није хтео вратити старом послу па га је Херакле морао надмудрити: замоли га да придржи свод док стави подметач за главу. Овај је насео па се Херакле с јабукама запутио према Еуристеју. На путу је основао Тебу – град са стотину врата. Еуристеј се бојао јабука па их је Херакло дао Атини која их је касније вратила.


Последњи и најтежи задатак био је Кербер. Херакле је морао отићи до врата Хада и тамо се обрачунати с тим троглавим псом који је имао реп змије, а пена која је падала на под стварала је отровну биљку акониту. Док је био у подземљу, Херакло је ослободио Тезеја који је тамо био затворен јер је покушао отети Хадову жену Персефону.
Херакло је отишао до Хада и Персефоне и упитао сме ли узети Кербера. Богови су се сложили под условом да га не озледи. Неки кажу да је Персефона пристала јер је Херакло био њезин брат. Херакло је потом ухватио Кербера око врата и извукао на светло дана. Чим је изишао из мрака, Кербер је почео бесно лајати и стењати. Еуристеј се уплашио чим је видио Кербера, па га је Херакло брзо вратио Хаду

Након што је завршио задатке, Херакло се придружио Аргонаутима у потрази за златним руном. Спасили су јунакиње, освојили Троју и помогли боговима у рату против Гиганата. Такође се заљубио у принцезу Јолу од Ехалије. Краљ и његови синови с презиром су гледали на Хераклеове потхвате, сви осим Јолина брата Ифита који је постао Хераклеов најбољи пријатељ. Еурит је понудио руку своје кћери ономе ко га победи у стрељачкоме такмичењу. Кад је то учинио, Еурит није одржао обећање, те је Херакло убио њега и његове синове, осим Ифрита, а Јолу је отео. Но, Хера је још једном Херакла натерала до лудила, те је бацио Ифита с градских зидина.
Херакле се морао искупити и очистити служењем лидијској краљици Омфали. Морао је радити женске послове и носити женску одјећу, а она је носила његову лављу кожу и тољагу. Након неког времена ослободила га је те су се венчали.


Херакло је имао и мушке и женске љубавнике. Његово се потомство назива Хераклидама.

Херакло се женио четири пута. Први пут с Мегаром коју је заједно с децом убио у нападу лудила које је узроковала Хера. Мегарину је руку дао Јолају јер му је било преболно гледати је. Следећа му је жена била Омфала, лидијска краљица, којој је испрва био роб.


Петер Пол Рубенс: Хераклова апотеоза
Трећа жена била је Дејанира за коју се борио с речним богом Ахелојем. Након венчања, путовали су и требали су проћи једну реку, где је један Кентаур имена Нес понудио помоћ, али је покушао силовати Дејаниру. Херакло га је усмртио стрелом натопљеном Хидрином крвљу. Умирући, кентаур је Дејанири рекао да ако жели Херакла спријечити од веза с другим женама, скупи његову крв и семе те да их премаже по његовој одећи. Знао је да је његова крв дошла у дотицај с Хидрином те да ће убити Херакла.
Послије је Дејанира била љубоморна на Јолу те је уронила кошуљу у ту мешавину. Хераклеов је слуга донио Хераклеу ту кошуљу, а тканина је на Хераклу почела гристи његово месо. Потом је замолио да га поставе на ломачу да му прекину патње. Филоктет је запалио ломачу, а Херакле му је дао свој лук и стријеле. Након његове смрти, богови су га учинили бесмртним. Друга верзија приче говори да је ломача спалила људско у њему, а да је остало само божанско. Потом је узнесен на Олимп где је оженио Хебу.

Хераклеов љубавник је био Јолај који му је и помогао у једном од задатака. Био му је нећак, помагач и љубавник