U kom paralelnom svetu zivimo ?

Fizičari sa Univerziteta Stenford uspeli su da izračunaju hipotetički broj svemira koji su nastali nakon Velikog praska. Prema njihovom mišljenju Veliki prasak kreirao je više biliona svemira, a vrlo je lako moguće da egzistiraju jedan unutar drugog, uključujući i našu planetu.
Postoje događaji koji dovode u pitanje naše shvatanje o vremenu i realnosti jer se čini da ono ne teče onako kako smo navikli, pravolinijski, nego da se ponekad vraća u rikverc, a neretko se na posebnim mestima otvaraju svojevrsne kapije koje vode u prošlost ili u neku nama nepoznatu dimenziju postojanja.

Kako reče jedan mislilac: 'Vreme ima logiku koja nije dužna da nas razume'.
Saglasno sa Opštom teorija relativnosti svaka jedinka ima svoje proticanje vremena i svoj položaj u prostoru, odnosno nalazi se u dimenziji koja se naziva prostor-vreme.
Pri tom, ne postoje ni apsolutni prostor, ni apsolutno vreme. Primera radi, vreme teče sporije u blizini nekog masivnog tela kao što je Zemlja. To je provereno pomoću dva veoma precizna časovnika koja su postavljena na vrh i dno jednog vodotornja. Ustanovljeno je da je časovnik na dnu, koji je bio bliži tlu, radio sporije, u odnosu na onaj na vrhu.
Možemo da putujemo u tri dimenzije koliko god želimo: krećući se napred, nazad, levo ili desno, dole ili gore - čak ne razmišljajući o tome. Ali, suočeni sa četvrtom dimenzijom, ukočimo se. Vreme teče samo u jednom smeru, a i mi s njim bespomoćno plutamo nošeni strujom.
Ideja putovanja kroz vreme, kao suprotnost putovanja sa vremenom, vrlo je privlačna za svakoga. Ko ne bi želeo da vidi kako će biti 3000. godine ili da vidi kako su se gradile piramide?!

Ne samo da je to izuzetno teško, već može biti i riskantno. Tu se naime javlja jedan od glavnih paradoksa koji je vezan za vremenska putovanja. Odnosno, šta bi se desilo da prilikom povratka u prošlost ubijemo svoju baku?
Da li to znači da bismo u tom trenutku mi sami prestali da postojimo ili bismo promenili budućnost (sadašnjost) koja bi bila veoma nestabilna i skakala s jednog na drugi događaj?
E tu upravo na scenu stupa vest s početka teksta. Naime, ukoliko bi teorija o paralelnim svetovima bila tačna, onda bi i gorespomeuti paradoks (ali i mnogi drugi) mogli na elegantan način izbeći. To bi značilo da bi naša baka nastavila da živi u nekom od mogućih svemira, te da bi ona nastavila da rađa našu majku, a naša majka nas.
Naravno, fizičari širom sveta su svesni tog problema. Ali, istraživanje ideje putovanja kroz vreme neodoljivo je, pa i potrebno da bismo shvatili ograničenost naših teorija.
Dozvoljavaju li zakoni fizike putovanje kroz vreme, makar samo teorijski? Zahvaljujući Ajnštajnovoj teoriji relativiteta iz 1905. godine, poznato nam je da se vreme usporava za predmete koji se kreću brzinom svetlosti, barem sa stanovišta posmatrača.