Zona sumraka u Bermudskom trouglu
Rub izgubljenog sveta, Trougao smrti, Groblje Atlantika, Zona sumraka, Vražji trougao, Bermudski trougao - sve su to nazivi za imaginarno područje na Atlantiku uz koje se vezuju misteriozne priče o nerazjašnjenim nestancima brodova, ljudi i aviona, neobičnim svetlima, vodenim vrtlozima i sličnim pojavama.
Reč je o području Atlantika kojem San Juan u Portoriku na Karibima, Fort Lauderdale na Majamiju, i Bermudska ostrva čine vrhove "vražjeg trougla".
Zavisno o izvorima, u Bermudskom trouglu se od vremena Kristofera Kolumba do danas dogodilo od 200 do 1000 nesreća. Howard Rosenberg, pisac zaintrigiran tajnama Trougla, u svojim je istraživanjima prikupio podatke o 8000 poziva u pomoć američkoj Obalnoj straži samo tekom 1973. godine, i podatak da je u ovome veku "vražji trougao" bez traga odneo više od 50 brodova i aviona.
Bizarni događaji zabeleženi na ovom području datiraju još od vremena kad je Kolumbo doplovio nadomak obalama srednje Amerike. I sam Kolumbo bio je svedok neobičnih događanja u Trouglu: pri plovidbi njegovih brodova Nina, Pinta i Santa Maria 1492. godine kompas je poludeo, a Kolumbo i posada videli su čudna svetla na nebu, o čemu postoje zapisi u brodskom dnevniku.
Tajanstvenim tragedijama u Bermudskom trouglu naknadno je pripisano i otkriće broda Mary Celeste: brod je 1872. godine nestao, pa je nađen napušten na pučini, oko 400 milja izvan kursa New York-Genova kojim je plovio pre nestanka. Nije bilo traga života desetero članova posade.
Let 19
Najpoznatiji, pak, događaj vezan uz Bermudski trokut - od kojeg, zapravo, i započinje moderna legenda - jeste nestanak "leta 19". Desilo se to 5. decembra 1945. godine kad je pet mornaričkih bombardera misteriozno nestalo na rutinskom zadatku, a nestao je i avion upućen u potragu. Ukupno, bez traga je nestalo 27 ljudi.
Kao Bermudski trougao, ovo je područje "krstio" Vincent Gaddis u članku "Smrtonosni Bermudski trokut" što ga je 1964. godine objavio u listu Argosi. Zanimanje za fenomen područja s kojeg se bestragom nestaje u pravu je euforiju, međutim, preraslo kad je Charles Berlitz 1974. godine objavio bestseller Bermudski trougao. Podgrevanju euforije puno su pridoneli i mass-mediji.
I danas Bermudski trougao intrigira svojim tajnama, ali skeptici su sve glasniji: njihova je teorija da je prava misterija kako je Bermudski trougao uopšte postao misterija. Tajanstveno i neobjašnjivo ljudima je oduvek bilo privlačno i zanimljivo, a uz tajanstvenost, čudo i misteriju nikako ne idu racionalna objašnjenja. Ali, upravo su takva objašnjenja ona koja za slučajeve iz Bermudskog trougla daju skeptici. Što se Kolumba tiče - prema podacima iz njegova brodskog dnevnika - on je poludeli kompas objasnio odstupanjem između geografskog i magnetskog severnog pola. Svetla koja je opisao kao "velike vatrene buktinje" verovatno su bili meteori.
Svesvetsko prokletstvo?
Pronalazak broda Mary Celeste bez posade takođe je objašnjiv: na brodu nije pronađen ni jedan pojas za spašavanje, što navodi na pomisao da su pomorci napustili brod za vreme oluje misleći da je Mary Celeste neće izdržati. Ali, ono što najviše udaljuje od misterija jeste činjenica da je ovaj brod pronađen daleko od Bermudskog trougla - čak u blizini obale Portugala. Različiti izvori, naime, različito određuju veličinu Bermudskog trokuta: ona varira od 500.000 kvadratnih milja do tri puta većeg područja. Imaginacija nekih autora u Trougao uključuje Azore i Meksički zaliv. Pripisivane su mu i nesreće koje su se zbivale uz obale Irske, na Pacifiku i Indijskom okeanu. Po tome bi se Trougao mogao nazvati ne bermudskim, nego "svesvetskim morskim prokletstvom", upozoravaju "trezvenjaci".
Oni koji tvrde da činjenice ne podupiru legendu, dali su objašnjenje i za dr[avanja vezana uz "let 19": posadu svih pet aviona činili su neiskusni pripravnici, s izuzetkom vođe patrole poručnika Charlesa Taylora koji tog dana nije imao volje leteti, pa je misiju čak hteo prepustiti drugome. Iako je vrlo brzo utvrdio da mu kompas ne funkcioniše, let je nastavio naslepo, oslanjajući se na navigaciju prema zemaljskim orijentirima. , nadošla je oluja, ali je Taylor, dezorijentisan, uprkos upozorenjima pripravnika da je "zapad na drugoj strani", i ne prebacujući vezu na čistiju radijsku frekvenciju, posadu odveo u pogrešnom pravcu, daleko na Atlantik. Pritom im je i goriva nestalo. Zbog toga su protivnici teorija o čudima u Trouglu govorili da je "jedina misteriozna sila ovdje bila sila gravitacije koja je delovala na avione bez goriva". Istina je da se nije našao ni najmanji trag ni jednog aviona, ali ako ih je poručnik zaista odveo daleko na Atlantik, verovatno su pali na području gdje okean naglo ponire: unutar Bermudskog trougla leži, naime, gotovo devet hiljada metara duboki Portorikanski rov, najdublja tačka Atlantika, a avioni i brodovi koji tamo potonu retko se ponovno viđaju.
Zaustavljeni satovi
Što se tiče "martin marinera", aviona upućenog u potragu, za koji mnogi misle da je nestao u Bermudskom trouglu, istina je da se nije vratio: eksplodirao je ubrzo nakon poletanja, što nije bilo neobično jer su "marineri" bili poznati po neispravnim tankovima za gorivo.
S druge strane, opet, puno je događaja koji su se desili u Bermudskom trouglu za koje je yaista teško naći ikakvo razumno objašnjenje. U to spada, među ostalima, slučaj putničkog leta National Airlinesa 727 koji je na 10 minuta nestao s radarskih ekrana na majamijskom međunarodnom aerodromu. Po dolasku, posada je poricala da se bilo što čudno događalo, osim što su "deset minuta leteli kroz laganu maglu". Svi satovi u avionu, međutim, kasnili su deset minuta, iako su ih proverili s aerodromom neposredno pre neobjašnjivih deset minuta "prolaska kroz maglu".
Još je nekoliko pilota imalo sličnih iskustava s promenama vremena nakon prolaska kroz iznenadne "maglice", što, naravno, diže cenu objašnjenjima koja nisu racionalna, ali možda bolje objašnjavaju misteriju Bermudskog trougla čak i ako su suprotna prirodnim zakonima fizike. Takvo je objašnjenje na primer ono o aberantnim energetskim poljima koja kreiraju vremenske rupe. Još jedan slučaj koji potkrepljuje ovu teoriju je onaj manje sre’nog pilota po imenu Carolyn Casico i njegovog putnika. Carolyn, pilot s licencom, poletela je na charter let do ostrva Turka u Bermudskom trouglu. Kad se približila ostrvu, osoblje na zemlji videlo je njen avion kako besciljno kruži. Radiooperater na aerodromu nije dobijao odgovore na pokušaj radiokontakta, ali je čuo reči koje je ona razmenila s putnikom: Ne razumem! Ovo bi trebao biti Grand Turk, ali dole ničeg nema. Pravo je mesto na mapi, oblik je pravi, ali ovo ostrvo izgleda nenaseljeno: nema zgrada, nema puteva, ničega! Nakon nekoliko krugova, okrenula se i odletela. Carolyn i njen putnik nisu više nikad viđeni. Loše vreme? Vremenske rupe? Otmice vanzemaljaca? Mnoge teorije pokušavaju objasniti događaje iz Bermudskog trougla.
Šta je istina?
Vanzemaljci, delovanje kristala s Atlantide, zli ljudi s antigravitacijskim uređajima i drugim čudnim tehnologijama, pa vrtlozi iz četvrte dimenzije - teorije su omiljene među piscima fantastike.
Među tehnološki orijentiranima, pak, omiljene su teorije o magnetskim poljima i okeanskim flatulencijama, odnosno metanskom gasu s dna okeana. Među skepticima igraju teorije o vremenu (oluje s grmljavinom, uragani, cunamiji, zemljotresi), loša sreća, gusari, eksplozije tereta, nesposobnost navigatora, i ostali prirodni i ljudski uzroci.
Broj brodoloma, kažu oni skloniji realističnim objašnjenima, na ovom području nije neuobičajen kad se uporedi s veličinom područja, smeštajem i gustoćom prometa. Mnogi brodovi i avioni, osim toga, koji se vode kao misteriozno nestali u Bermudskom trouglu- uopšte nisu bili u ovom području.
Ned Jun 13, 2010 9:17 am
