Zavetni kovceg

RELIKVIJA SVIH RELIKVIJA


Nema
arheologa, pa ni običnog čoveka koji barem jedan trenutak nije
razmišljao o njemu. A o vladarima koji su želeli da ga nađu i uz pomoć
njega da steknu neograničene moći, ne treba ni pričati. Ali, zna se samo
kako je izgledao, a tajna njegove sadržine i mesto gde počiva ostaje
milenijumima neodgonetnuta!




Izgnanstvo
judejskog naroda iz Egipta potrajalo je punih 40 godina, i tokom svih
tih tegobnih godina, ljudi su strpljivo i uporno nosili sa sombom teški
veliki kovčeg optočen zlatom. Očigledno da je za njih on predstavljao
ogromnu vrednost, najviše zbog onoga što je u njemu bilo sakriveno, mada
niko nije znao šta se stvarno u njemu nalazi.
Iz Svetog pisma
se zna da je Zavetni kovčeg bio napravljen od bagemovog drveta dužine
dva i po lakta - oko 1.25 metara, i visine jedan i po lakat - oko 75
centimetara. I spolja i iznutra bio
je presvučen tankim slojem zlata. Na prvi pogled, izgledao je tako da ga
je mogao napraviti svaki stolar. Ali, u ovom slučaju Gospod ne samo što
je dao Mojsiju podrobna uputstva o razmerama Zavetnog kovčega, već mu
je pokazao i obrazac skladnosti po kojem je trebalo da se izradi. Druga
knjiga Mojsijeva 20-40, kaže: 'Obrati
pažnju da se izradi prema obrascu koji si video na brdu'.

Među stručnjacima nema jedinstvenog mišljenja o onome šta se nalazilo u
Zavetnom kovčegu. Jedni ga smatraju 'figurativnim tronom Božijim',
drugi 'spremištem Svetog kamena', odnosno kamenih ploča sa uklesanim
Božijim zapovestima. Većina od njih, ipak, smatra da su se u Zavetnom
kovčegu čuvale neke značajne relikvije. Ali, koje?
Sergej
Pervušin je u ruskom časopisu 'Tajna vlast' pokušao da o tome nešto više
sazna oslanjajući se na neke dokumente koji opisuju pradavna događanja.
Tako, na primer, u nedavno dešifrovanom etiopskom kodeksu 'Kebra Negest
- Slava kraljeva', koji je napisan negde oko 850 godina pre Hrista,
takođe se govori o uputstvu Gospodnjem da se kovčeg izradi od drveta
koje je otporno na truljenje i da

se obloži zlatom. U tim spisima čak postoji i
opis sadržine Zavetnog kovčega: 'U
njemu je božanstvenost čudesne boje i izrade, podobne istovremeno i
jaspisu, srebrnastom
blesku, topazu, blagorodnom kamenu, kristalu i svetlosti koji ushićuju
pogled i primamljuju ga, a uzburkavaju čula. Ta božanstvenost stvorena je po Božjem
ukazu, a ne rukom čoveka: On ju je sam sazdao na mesto Svoje osobitosti.
U njoj je takođe i zlatna posuda puna mane koja je pala sa neba...'
Tadašnjim, drevnim Etiopljanima očigledno da su nedostajale reči i
pojmovi kojima bi opisali sve ono što su videli u Zavetnom kovčegu. To
je i sasvim razumljivo, pošto se u Kovčegu nalazilo nešto posebno, nešto
što nije napravljeno rukama čoveka.
U svetoj knjizi Judejaca,
Zoharu, takođe su opisani Kovčeg i njegova sadržina. Ali, to je samo
nekoliko desetina stranica ushićenih opisa, upoređenja sa dragim
kamenjem i drugim čudesima - sve iznenađujuće slično sa opisima iz
'Kebra Negest'.


MANA
SA NEBESA


Zna se da je Kovčeg, prema
procenama težak negde oko 300 kilograma, i da je bio vožen na taljigama
koje su vukle krave, a ponekad su ljudi bili primorani da ga nose na
motkama. Zašto je, uz sve teškoće, bilo potrebno prenositi Kovčeg po
teškom pustinjskom putu. U drevnim spisima se kaže: 'Tako je Gospod zapovedio'.

Ali, svrha takve zapovesti je pomalo
neshvatljiva, jer tokom već ionako predugih i iscrpljujućih lutanja
Judejaca, dodatne teškoće nisu ničemu služile. Pa ipak, više od svega
bila je neophodna hrana za veliku grupu ljudi koja je lutala pustinjom
gde se noću temperatura spušta ispod minus deset stepeni, a po danu
skače na 50 stepeni, gde skoro uopšte nema kiše, gde nema nikakvog
rastinja i životinja.
Mojsijev narod, kako je poznato, hranio se
manom nebeskom. Ali, niko
do dana današnjeg nije objasnio kakav je to produkt koji je u
Petoknjižju opisan kao nešto slično hlebu.
Odakle je poticala
mana koje je trebalo da ima u izobilju da bi se prehranilo celo pleme
Mojsijevo? U 'Kebra Negest', u opisu sadržine Kovčega, pominje se
'zlatna sprava puna mane', a sve ostalo podseća na pokušaj da se iskaže i
opiše dostupnim rečima neka složena 'aparatura'. Takvo gledište su
iskazali i naučnici Dž.Seson i R.Dejl u knjizi 'Mašina za pravljenje
mane', koji smatraju da su takvu mašinu koja je spravljala hranu za
Judejce, zbog sigurnosti su vozili u sanduku nazvanom Zavetni kovčeg.
Princip njenog delovanja bio je krajnje prost: gornji, valoviti deo
- destilator, kroz koji prolazi vazduh, u stanju je da svojom površinom
hladi. Iz vazduha, putem

kondenzacije, stvarala se voda koja
je ulazila u sud sa biološkom kulturom algi 'hlorela' - jednoćelijske
alge bogate belančevinama i mastima. U tu kulturu bio bi usmeren
intenzivan izvor svetlosti, a to je i izvor hrane - i tada preostaje
samo da se preradi i postane pogodna za upotrebu. To je i bio zadatak
aparature nepoznatog porekla koja je, ko zna kojim putem i kako, dospela
do Mojsija.
Naučnici objašnjavaju da je ta mašina svakodnevno
proizvodila dovoljno mane - oko tri litre za svaku porodicu. Prema
savremenim tehnološkim normama, uzevši u obzir malu radnu zapreminu,
sposobnost proizvodnje bila je veoma visoka, oko kubik i po mane za 600
porodica. Ovaj jelovnik jeste da je bio jednoličan, ali tim ljudima je
inače pretila smrt od gladi, i najbitnije je bilo preživeti.

Neizbežno pitanje koje se ovde postavlja je, kakav je to izvor energije
imala dotična mašina, ako je radila ne samo za vreme izgnanstva, nego,
kako se ispostavilo, i kasnije? Danas već postoje minireaktori koji daju
energiju na račun raspada radioaktivnih čestica.
U njima se
energija neposredno pretvara u električnu na sasvim drugi način. Moguće
je da je po sličnim principima radio i Zavetni kovčeg.



SVETINJA VRAĆENA OD OTIMAČA


U Knjizi Samuilovoj piše da su, posle pobede u ratu, Filistinci
preuzeli Kovčeg, ali nisu umeli njim da rukuju. Svi koji su se
približili tajanstvenom Kovčegu - obolevali bi i ubrzo umirali.
Ispočetka bi samo osećali muku i gađenje, zatim bi im počela opadati
kosa, da bi na kraju dobijali gnojave rane, te umirali u teškim mukama.
Zar sav ovaj opis, čak previše, ne nalikuje na oboljenja od radijacije?
Zato su Filistanci odlučili da se reše ratnog trofeja i vratili su ga
Judejcima. Međutim, dešavalo se i

da je među Judejcima bilo žrtava.
Jednom je umrlo 70 mladih ljudi koji su podlegli iskušenju i samo na
trenutak zavirili u Kovčeg. Mojsije je očigledno znao za takvu opasnost,
pa zbog toga šator sa Kovčegom nikada nisu postavljali u središte
logora - kako bi inače i priličilo na njegovu vrednost, nego su ga uvek
postavljali van kruga, a mašinu su opluživali ljudi u specijalnim
odelima.
Odakle se u ta starozavetna vremena pojavila čudesna
mašina, napravljena po poslednjoj reči današnje tehnologije? Istraživači
iznose dve mogućnosti: ili je bila ukradena od Egipćana kojima je
dospela u nasledstvo od prepotopske civilizacije, ili ju je Mojsije
dobio od vanzemaljaca. Ni jednu ni drugu pretpostavku niko nije u
stanju, niti da dokaže niti da je opovrgne. Možda bi se moglo ustanoviti
šta je tačno, ako bi se uspeo pronaći Kovčeg.
Po svoj prilici,
moguće je otkriti sled zbivanja oko Kovčega i sudbinu najveće relikvije.
Jer, tokom dugih vekova bilo je poznato gde se Kovčeg nalazio. Posle
povratka Kovčega od Filistinaca, Prva knjiga Samuilova 2, 1-2, govori: 'Pristigli su žitelji
Kirijat-Džeraima, uzeli su Kovčeg Jagve i odleli ga u dom Abinabada, na
brdu. Sina njegovog Elizara posvetili su da čuva Kovčeg Jagve. Od
vremena prispeća Kovčega u Kirijat-Džeraim prošlo je dugih 20 godina'.
Za sve ovo vreme mašina nije radila, jer u obećanoj zemlji mana nije
bila potrebna. Mnogo godina niko se nije zanimao za Kovčeg, jer se
moralo ratovati sa Filistincima koji su ugrožavali zemlju. Tek po izgonu
neprijatelja, car David se setio Kovčega. On je gradio novu prestonicu
koja je trebalo da bude i versko središte države, što znači i mesto
očuvanja simbola drevne tradicije. Zato se car David , sa 30.000 hiljada
vojnika, uputi u Kirijat-Džeraim. No, prilikom prevoza Kovčega desio se
nesrećni slučaj: volovi su se poplašili, naglo jurnuli i sveti Kovčeg
zamalo bi pao na zemlju da ga nije pridržao vojnik koji je uporedo
koračao pored njega. Dodir Kovčega ubio ga je na mestu. Znači, iako je
20 godina bio neaktivan, Kovčeg je, ako i pre, bio pod visokim naponom,
to jest, nalazio se u radnom stanju.


DAR OD SOLOMONA


Car
Solomon je u Jerusalimu sagradio veličanstveni hram i u njemu odredio
malu odaju, bez prozora. Nazvali su je 'Svetinja nad svetinjama. U njoj
je čuvan Zavetni kovčeg. Od tada pa potom 300 godina u Svetom pismu nema
o njemu pomena. Samo u jednom od poslednjih delova, u drugoj knjizi
Makavejevoj, ponovo se o

njemu govori, ali se ništa ne kaže o sudbini
relikvije. Ali, zato se u kodeksu 'Kebra Negest' on pomilje u vezi sa
posetom etiopske carice Makade caru Solomonu. Pošto se naslušala priča o
bogatstvu, moći i mudrosti Solomonovoj, rašila je ona da poseti
prestonicu Izraela. Prelepoj carici priređen je raskošan doček koji ju
je očarao, pa se nije opirala caru. U kodeksu 'Kebra Negest, glava 30,
se kaže da joj je na rastanku Solomon '...poklonio čudesne stvari i bogatstva dostojna caričinih želja:
prekrasne odežde koja je bila prava radost za oči, i neobične poklone
tako željno očekivane u etiopskoj državi: 6.000 kamila i kola
natovarena raznim dragocenostima; zatim kola na kojima se jezdi po
zemlji, ali i jedna koja lete po vazduhu, koja je Solomon izradio prema
uputstvima 'u skladu sa mudrošću kojom ga je Bog obdario'.

Devet meseci po povratku, carica je rodila sina i nazvala ga
Bajna-lehkme. Kada je napunio 22 godine, on je poželeo da ode u
Jerusalim i vidi svoga oca. Solomon se obradovao tom susretu i bogato je
darovao sina. No, mladić je poželeo i Zavetni

kovčeg. Otac se saglasio sa tim, ali
je voljenom sinu postavio uslov: da to drži u strogoj tajnosti.
Bajna-lehkem je sakrio Kovčeg u svom logoru i potajno ga odvezao u
Etiopiju. Mašina je bila smeštena u jednom od hramova Aksuma, bivše
prestonice države. Zatim je Bajna-lahkem stupio na presto pod imenom
Melik. On je, u stvari, ustanovio vladanje dinastije Negus, čiji je
poslednji potomak bio Sajle Salasije koji je svrgnut 1974. godine. Za
sve to vreme, skoro 3.000 godina, Kovčeg se prema postojećim saznanjima,
nalazio u Aksumu i nalazi se pod starateljstvom Svešteničkog sabora
Presvete Deve Marije i smatra se najvećom svetinjom koptsog hrišćanstva.
Nju, međutim, niko nema pravo da vidi. Za vreme praznika Maksal, po
okončanju sezone kiša, iz hrama se iznosi samo kopija tajanstvene
relikvije. Postoji mogućnost da je Solomon zamenio Kovčeg kopijom, davši
mašinu za manu svome sinu.
Od 1936. do 1941. Etiopiju su bili
okupirali Italijani, pa nije isključeno da se pravi Kovčeg već odavno
nalazi u Vatikanu !?




ZAZIDANI U PEĆINI



A, evo i drugom traga Kovčega: Biblija ga još jednom
pomilje u pasusu gde anđeli upozoravaju proroka Jeremiju
na napad Vavilonaca: '...prema
reči Božijoj prorok je naredio da s a sobom ponese i šator sa Kovčegom.
Popevši se na goru gde je Mojsije dobio tablice sa deset Božijih
zaposvesti, Jeremija je tamo video i jednu pečinu. Tu je smestio šator
Kovčega i oltar, a ulaz je zatvorio kamenjem. Nekolicina se zatim
vratila da bi označili put, ali ga nisu mogli da nađu'.

Šta je to Jeremija sakrio - original ili kopiju izrađenu po naređenju
cara Solomona? Prorok je živeo trista godina posle Solomonove smrti.
Kopija bi bila istovetna i već pokrivena patinom vremena.
Pa gde
se onda nalazi pravi Zavetni kovčeg? U pećini nedaleko od Jerusalima? U
Aksumu? Ili ko zna gde...? Ali, nema onoga ko ne bi hteo da sazna ovu
tajnu.
(izvor:konoplja news)

Ovo je stvarno mocna prica

ima film po tome indiana jones prvi deo

Dobra prica...